Uroš Blažić! Prihvatam svaku kaznu, kriv sam. Nisam imao nameru da zastrašim nikoga. Neposredno pre događaja, primio sam preteće poruke od Viktora Đorđevića i njegove devojke, što je možda bila kapisla.
Oblio me je znoj, nisam znao šta se dešava. Svesno sam uradio to što sam uradio, ali nisam imao nameru da to eskalira. Sve što je moje, pripisali su mom ocu. Obuzeo me je strah, pitali su se šta sam skrivio da me neko pretuče sa 20 godina.
Bilo je dosta napada, ali niko ovo nije zaslužio. Ne pravdam se, slobodno sve što sam rekao, okrenite protiv mene,“ rekao je Blažić, dodajući da nije u psihičkom stanju da odgovara na pitanja.
„Ne želim da kažem kakve gadosti su se dešavale u tom selu. Nisam hteo da kažem porodici da su mi upadali u kući, da su mi krali alat. Bilo me je sramota da kažem da mi je neko upao u kuću i da me je pokrao. Nisam znao ko to radi, znao sam da nema svrhe da prijavljujem. Znao sam da ništa neće da se reši. Osim što sam ubica, ispao sam i razbojnik. Nije tačno da sam ja taksisti tražio sve pare, pitao sam ga da mi da dve-tri hiljade dinara, valjda da imam da jedem.
Ne želim da ispadnem razbojnik, ja nikada nisam krao, nisam tako vaspitan“, rekao je Blažić danas kad je iznosio svoju odbranu u sudu u Beogradu.
Dodao je da je hteo da bude domaćin, da završi Vojnu akademiju, da radi kao oficir, ali da mu se „nije dalo“ i da ne zna da li su to njegovi postupci ili mu je „neko napakovao“.
„Maltretirali su me i bili, ja sam otišao da prijavim. Mislim da zbog oštećenih žrtava ne treba da se vraćam na to veče. Opravdanja nema, ali postoji uzrok. Oko Nove godine sam koristio testosteron. Pitate se šta će to detetu sa sela, ali, eto, družio sam se sa takvim ljudima. Koristio sam i „trenbolon“. Branilac je tražio da veštak ispita kako to utiče na agresivnost. Posle Nove godine sam otišao u Nemačku da radim. Hteo sam na hiljadu strana, ne znam ni sam šta sam hteo da postignem.
Otišao sam 21 januara, a vratio sam se posle tri meseca. Tada sam opet počeo da koristim testosteron – nastavio je Blažić priču, okružen četvoricom sudskih stražara.
Rekao je da se, kad se vratio, osećao kao da smeta drugima i da ga mrze, „da ne mogu očima da ga vide“.
Blažić je o tome govorio kroz smeh.
(Telegraf.rs)
